U tranzicionalnim ekonomijama, konsultanti igarju ulogu „Majstora“. Kako je to opisao jedan klijent :“Nama treba konsultant da poturi koverat gde treba.“ Mi smo ga posavetovali da ode u poštu.
Postoji ogroman potencijal u ljudstvu za konsalting biznis u Crnoj Gori. U cijelom našem društvu vlada inflacija savjeta, mišljenja i pretpostavki. Mi mnogo pričamo.Većina tog „intelektualnog blaga“ je ili besplodno ili ne radi. To je idealna klima za konsalting.
Onda kada priznamo i prihvatimo da je znanje ono što nam najviše nedostaje, počeće bolji dani za konsultante. Izgleda da svi misle da su sveznalice. Sa druge strane, kada su u nevolji, očekuju od konsultanata da se pretvore u čarobnjake.
Klima se mijenja. Novi zakoni se polako ali sigurno sprovode. Sistem oporezivanja se poboljšava. Većina poslova dobija prave vlasnike. Počinju da se stvaraju normalna trgovinska kretanja. Ovo je dobro za konsalting. Dok god naš klijent pokazuje potrebu, mi cemo vidjeti mogućnosti u bukvalno svakoj oblasti konsaltinga. Da pomenemo par:
· Kako da stvorite i poboljšate brend?
· Kako da napravite dejstvujuću organizaciju?
· Kako da motivišete i organizujete timove?
· Kako se takmičiti na tržištu?
Kompanije u Crnoj Gori po pravilu posluju sa manjkom visokoobrazovanog kadra i iskusnih profesionalaca. Samo nekoliko kompanija može sebi da priušti odeljenje za razvoj poslovanja. Koliko često Vaš menadzment ima vremena da razmišlja o strategijama? Dva, tri puta godišnje? Znači, dobro je imati nekoga spolja ko može da da drugo mišljenje. Ko od vaših zaposlenih ima vremena za specijalne projekte pored svojih redovnih dnevnih zadataka i rutina? Ovde mi vidimo tržište za konsalting. Medjunarodne kompanije takodje mogu da imaju korist od lokalnih konsalting firmi pogotovu kada se radi o upoznavanju i boljem uvidu u domaće tržište, industriju, pravila i praksu.
Medjunarodne kompanije raspolažu većim sredstvima te mogu da izdrže oluju, imaju veće bafere za greške i nedostatke; oni shvataju dobiti razvoja poslovanja. Lokalne kompanije u tranziciji se susrijeću sa većim izazovima. Ono što se činilo kao „dobar dil„ u doba groznice privatizacije odjednom postaje „ mućak„ kada se posao vodi od danas do sjutra. U mnogo slučajeva, novi, privatni vlasnici nemaju ideju kako da razviju i prošire posao koji su upravo kupili. Normalno bi bilo da se eliminiše kradja, smanji višak radne snage i da se ljudi natjeraju da rade i da sijeku ugovore sa dobavljačima koji su sklopljeni za vrijeme bivših gazda. Odlična vijest je, da su u većini slučajeva ova četiri koraka dovoljna da pokriju troškove rada kompanije.
Najveće i najmanje razvijeno tržište za konsalting predstavljaju male kompanije i kompanije početnice. Najlakši način da nadjete posao jeste da sami sebe zaposlite. Ovaj segment tržišta će manje verovatno biti meta za konsalting kompanije pošto iziskuje mnogo rada, mnoštvo malih klijenata i sve to bez velikih honorara.
Ipak, u budućnosti će ovaj segment tržišta da dostigne najveći rast. Postoji stotine hiljada potencijalnih malih klijenata kojima je pomoć najpotrebnija. To nije nikakva tajna. Ako regrutujete nekoga ko ima samo lokalnog iskustva, morate mnogo da investirate u njega kao bi dostigao medjunarodne standarde. Sa druge strane, ako dovedete nekoga ko nema nikakvog iskustva u tranzicionim tržištima, potrebno mu je najmanje 2 godine da se snadje u ovom našem poslovnom svijetu. Ako imate znanje, iskustvo i energije, započnite konsalting biznis. Tržište je u naponu.
Kada je UPKCG trebalo da udruži sve konsultatne na jedno mjesto, dobili sam pregršt odličnih savjeta. Prvo su došli Optimisti koji su mislili da je to sjajna ideja. Ipak, jedino šta nama u Crnoj gori fali jeste zdrav razum. Onda su došli Realisti koji su savjetovali da se držimo medjunarodnih klijenata pošto oni dobro plaćaju i razumiju značaj intelektualnih usluga. Ipak, Pesimisti su me najviše „ osokolili“ : „ Pa ti nisi u politici!“, „Nemaš nikoga u Agenciji za privatizaciju“ „Ti nisi tajkun!“, „Ma daj, koga je uopšte briga za konsalting“ .....“Ma nemaš šanse“
Naša strategija za proboj je bila da počnemo sa nečim što nikako nije očekivano. Počeli smo sa nečim konkretnim i sigurnim, sa nečim što svako može da razume kao što je popravka WC šolje ili zamena brave na vratima. Tako se rodio Hauzmajstor. Sada, kada prezentujemo naš biznis klijentima, oni pokazuju veliko interesovanje za projekat: ili treba nešto da im se popravi ili imaju pitanje u vezi zaposlenih, organizacije, IT sistema ili nečega drugog. E onda mi prezentujemo naše intelektualne usluge.
