Konsultantske usluge, proizvodnja vina, maslina, drenjina, cvekle, saobraćajnih znakova, pravljenje biznis i drugih programa - samo su neke ideje ljudi koji kreiraju crnogorsku sadašnjost i budućnost
Da ostanete bez posla i dobijete otpremninu 15-20 hiljada eura, u koji biznis biste je uložili? Jednostavno pitanje na koje je teško odgovoriti, Pobjeda je posljednjih nekoliko dana postavljala ministrima, poslanicima, direktorima, partijskim liderima... U prvi mah, kod većine je izazvalo smijeh. Neki, valjda, ne mogu da zamisle da ostanu bez posla, neki ne znaju šta bi sa tako malo eura, mnogi su očekivali svako osim tog pitanja, a bilo je i onih kojima se dopalo.
Možda odgovori iz fotelja - bile ministarske, direktorske, poslaničke ili liderske - nekome od onih koji su višak daju ideju. A višku, oni koji su već u biznisu poručuju - ko ne reskira i ne dobija.
Drugo pravilo je da nema improvizacija jer biznis, kao i svaki ozbiljan posao, traži kompletnog čovjeka. A, kada kocku bacite, morate biti spremni i da izgubite tih 20.000 eura. Jedan od najsigurnijih načina da ostanete bez novca je ulaganje u biznis u koji se ne razumijete. Život, međutim, u nekim slučajevima demantuje i to pravilo.
- Uložila bih u konsultantske usluge - pro europ, priprema za evropske strukturne fondove, posao koji zahtijeva nova znanja, koji će se širiti u Crnoj Gori i tražiti partnere širom Evrope. Perspektivno mi djeluje i uvođenje instituta nove djelatnosti - lobiranje kod evropskih institucija u procesu donošenja važnih odluka za našu državu - kaže ministarka za evropske integracije dr Gordana Đurović.
- Sigurna sam da kao univerzitetski profesor ne bih ostala bez posla. Ne mogu da zamislim da ekspertska znanja ne bi bila potrebna Crnoj Gori, ali i van nje. Uslovno rečeno, obični ljudi mogu obezbijediti sebi egzistenciju i sa manje novca. Treba imati dobru ideju, raditi i zaista puno raditi - kaže ona.
U konkretan biznis, otpremninu bi uložio i direktor Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeca Zoran Vukčević.
- Investirao bih u proizvodnju vrhunskog vina male serije. Imam vinograd, obožavam vino, pa sam siguran da bih našao kupca - kaže on.
Potpredsjednik Vlade i ministar za informaciono društvo dr Vujica Lazović rekao je da bi otvorio kompjutersku firmu.
- To je biznis budućnosti. Angažovao bih nekoliko studenata da rade na projektima. Crna Gora često mora da povjerava njihovu izradu firmama sa strane jer nema kvalitetan kadar. Druga varijanta je zakup zemljišta za organizovanje neke poljoprivredne proizvodnje - dodaje vicepremijer.
Predsjednik Privrednog suda Dragan Rakočević kaže da ne bi mnogo razmišljao.
- Odmah bih uložio u proizvodnju zdrave hrane - cvekle ili šargarepe - u kolašinskoj opštini. Siguran sam da ne bih imao problema sa prodajom - kaže Rakočević.
Direktor Agencije za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma Predrag Mitrović kaže da bi otpremninu prvo uložio u neku od crnogorskih banaka dok ne razmisli u što bi investirao.
- Imam povjerenja u banke, a u krizi nije lako brzo odlučiti u šta da se uloži, a da bude profitabilno - objašnjava on.
Poslanik Mehmet Bardhi kaže da nema povjerenja u crnogorski poslovni ambijent i da ne zna u šta bi uložio.
- Najvjerovatnije ni u šta u Crnoj Gori, a za biznis u inostranstvu 20.000 eura je malo - kaže on.
Njegov kolega Borislav Banović nije, međutim, mnogo razmišljao.
- Uložio bih u loze i masline. Proizvodio bih male serije kvalitetnog vina i proizvoda od masline. Vjerujem da ne bih propao u tom biznisu - kaže ovaj parlamentarac.
- Da sa 15 - 20 hiljada eura otpremnine ostanem bez posla, uložio bih u poljoprivrednu proizvodnju, počeo bih sa malom plantažom drenjina i višanja - kaže glavni izvršni direktor Prve banke Crne Gore Predrag Drecun.
- U taj posao bih ušao zato što bih kompletnu proizvodnju mogao da izvezem na evropsko tržište – objašnjava on.
Na pitanje zašto se time ljudi u Crnoj Gori ne bave, ako je posebno drenjine lako izvesti, Drecun odgovara: “Najvjerovatrnije zato što ne znaju, a informacija je veoma bitna za svaki posao.
Izvršni direktor Prve banke rekao je da bi plantažu podigao u svom kraju - Riječkoj nahiji - gdje ima puno divljeg drijena, ali i višnje.
- Da ostanem bez posla, otpremninu bih uložio u konsultantsku firmu - kaže direktor Agencije za promociju stranih investicija - MIPA prof. dr Petar Ivanović.
- Da sam radnik Kombinata aluminijuma i da mogu da dobijem 20.000 eura, prvo bih pokušao sa još četvoricom kolega da udružim novac i da napravimo makar radionicu koja bi se bavila nekom vrstom prerade primarnog aluminijuma. Kod nas ne postoji nikakva nadgradnja, a ne sumnjam da ti ljudi imaju dovoljno iskustva i znanja da krenu u viši stepen prerade. Ukoliko uloženi novac, odnosno udruženih 100.000 eura, ne bi bilo dovoljno, tražili bismo pomoć od banke da krenemo u biznis - kaže Ivanović.
- Onaj ko ima zvanje doktora ekonomskih nauka teško može otići na tržište rada ako vještački nije stekao titulu - kaže predsjednik Odbora direktora Investiciono-razvojnog fonda dr Dragan Lajović.
- Da ipak ostanem bez posla sa tom otpremninom, birao bih između edukacije, konsaltinga, rada u instituciji ili pokretanja nekog sopstvenog biznisa. Bitno je raditi ono što znate, ali ne ići u milionska ulaganja i ne očekivati trocifrene profitne stope. Svi koji žele ozbiljno da se bave biznisom moraju prvo realno sagledati šta znaju da rade, šta uz otpremninu imaju od imovine i sve to uklopiti u komparativne prednosti. Napraviti detaljnu analizu prije kretanja u posao. Udruživanje novca za kretanje u biznis je jedna od varijanti - kaže Lajović, podsjećajući da veliki broj onih koji su prije 20 godina morali krenuti ovim putem danas ima ozbiljan mali biznis.
- Bila bih spremna da počnem i sa nulom - kaže direktorka Instituta za strateške studije i analize dr Dragana Radević, dodajući da nikad nije radila u državnoj firmi, pa je otpremnina kategorija o kojoj ne razmišlja.
- Prvo bih napravila analizu uvoza i potencijala za proizvodnju trenutno uvoznih proizvoda koje druge kompanije u Crnoj Gori koriste kao inpute za svoju proizvodnju ili usluge. Za dobru ideju, novca uvijek ima - sigurna je Radević.
Izvršni direktor Hipotekarne banke Esad Zaimović bi , kaže, krenuo u malu proizvodnju nečega što se u Crnoj Gori ne proizvodi.
- Možda saobraćajnih znakova i signalizacije koju kompletnu uvozimo ili proizvodnju mlijeka i mesa, kao porodičnog biznisa. Od svega toga može da se egzistira, uz puno rada i posvećenosti - kaže Zaimović.
Vuković: Ne umijem s novcem
Poslanik Miodrag Vuković priznaje da sa novcem nikada nije znao, niti je imao afiniteta prema privatnom biznisu.
- Kad bih morao, uložio bih u konsalting, jer u Crnoj Gori nemamo ozbiljne političke analize. Samo se “grebe po površini”. Možda bih otvorio advokatsku kancelariju – kaže on.
Lompar: Proizvodnja cipela po narudžbi
Ministar saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija dr Andrija Lompar kaže da bi 20.000 eura otpremnine uložio u proizvodnju cipela po narudžbi.
- Mali biznis, odnosno obućarska radnja, uvijek ima perspektivu - objašnjava ministar.
Kuljak: Ni u šta
- Ni u jedan biznis u Crnoj Gori ne bih uložila - kaže prof. dr Mirjana Kuljak.
Zašto?
- Pa i Evropska komisija ističe da je u Crnoj Gori nezadovoljavajući stepen vladavine prava. Mi, ekonomisti dobro znamo da to u biznisu izaziva veoma visoke transakcione troskove. To se tiče i pregovaranja, sklapanja ugovora... Sve to jako opterećuje poslovanje u Crnoj Gori - kaže Kuljak.
Lukšić: Savjetovao bih druge vlade
- Sa 20.000 eura otpremnine započeo bih posao privatnog konsultanta za finansijska i fiskalna pitanja - kaže potpredsjednik Vlade i ministar finansija dr Igor Lukšić.
- Svoj kapital, znanje i iskustvo udružio bih sa nekoliko kolega, ukoliko bi bili zainteresovani. Osnovali bismo konsultantsku kuću i zajednički ponudili usluge finansijskim institucijama i vladama drugih država. U ovaj preduzetnički poduhvat bih uložio otpremninu, jer smatram da je najpraktičnije da počnem sa biznisom koji najbolje poznajem, odnosno za koji već posjedujem određena znanja i gdje imam kontakte koji “donose klijente”. Da sam po zanimanju štampar i da ostanem bez posla, otpremninu bih vjerovatno uložio u štampariju, da sam stražar osnovao bih agenciju za čuvanje i obezbjeđenje objekata. Najprije bih razmišljao o biznisu koji je povezan sa poslom koji sam radio - kaže vicepremijer.
Vujović: Energetika, prije svega
- Otpremninu bih uložio u solarni kolektor, mini hidrocentralu ili nabavku dijela opreme za ove projekte - kaže ministar ekonomije Branko Vujović.
- Uvjeren sam da je energetika najvažniji i najperspektivniji privredni resurs. To je u pokretanju malog i srednjeg biznisa veoma važno zbog prepoznavanja, povećanja i optimalnog korišćenja njihovog razvojnog potencijala - kaže ministar.
Gvozdenović: Uveo bih u Boku električne automobile
Ministar uređenja prostora i zaštite životne sredine Branimir Gvozdenović kaže da bi 20.000 eura otpremnine ulozio u projekat uvodjenja električnih automobila u mjesta u Bokokotorskog zaliva.
- Sigurno bih dobio podršku i od međunarodne zajednice ili stranog partnera, kao što je italijanska vlada podržala uvođenje električnih automobila u Perast– rekao je on.
Mira Milović
